Слика Пауле Рего 'Тхе Импостер' је прва државна набавка за нови музеј ЦЦБ

Два су разлога који оправдавају ову аквизицију: година у којој је умрла Паула Рего и тренутак када ћемо имати нови музеј у простору где се до сада налазио музеј Берардо“, открио је од уторка министар културе. Педро Адао е Силва, у изјавама агенцији Луса.

Уљену и комбиновану слику на платну држава је купила за 400 евра од уметникове породице, изабрану зато што представља оријентир у путањи једног од најистакнутијих португалских уметника на међународном нивоу, умрлог у јуну, у 000 година.

„Било би незамисливо имати нови музеј савремене уметности [инсталадо но Центро Цултурал де Белем] који није имао значајно дело Пауле Рего који припада португалској држави“, нагласио је министар културе поводом набавке која ће већ бити на чувању у некадашњем музеју Берардо, чије би име требало да буде објављено почетком недеље, након нестанка Фондације за модерну и савремену уметност — Берардо колекције.

Како је саопштило старатељство, избор „О Импостор” направљен је на основу сугестија породице Пауле Рего, затим на предлог кустоса Националне збирке савремене уметности (ЦАЦЕ) Сандре Јургенс.

ЦАЦЕ ће сада имати 10 комада сликарке Пауле Рего: „[А Цолецао] је већ имао осам, четири на залихама у Серралвесу [без Порта] и још четири у [Центро де Арте Цонтемпоранеа] у Коимбри, а сада има девет са уласком дело које је било део колекције Елипса, коју је ове године набавила држава“, рекао је Луси министар културе.

„Без обезвређивања осталих, ово дело је много веће, и има још једно значење и релевантност да буде изложено у музеју савремене уметности међународног профила“, подвукао је Педро Адао е Силва о новом пројекту који ће се развијати током целе године, након 15 година зајма договореног између државе и колекционара и бизнисмена Жозеа Берарда, чију уметничку колекцију је запленио суд и налази се у ЦЦБ-у.

Ађао е Силва је подсетио да је иницијатива „знак, допринос” који одговара позиву председника Републике Марсела Ребела де Соузе поводом смрти Пауле Рего, како би се направило више аквизиција за Португал.

Упитан о критеријумима за одабир дела у коме је диктатор Антонио де Оливеира Салазар (1889-1970) сатирично представљен као хоботница, Педро Адао е Силва је објаснио да је оно „веома симболично из више разлога“.

„Била је то опција за комад из периода у коме постоје значајне празнине у присуству дела Пауле Рего у Португалу, из шездесетих година прошлог века, важног периода за идентитет уметника, и у коме је тема диктатуре у Португал је веома присутан. “, правдао се.

Слика, настала 1964, са 179 пута 158 центиметара, појавила се на првој изложби Пауле Рего у Португалу, у Лисабону, у Националном друштву лепих уметности, 1965. године.

„Симболика је на неки начин и ова: то је комад који се враћа у Португал и који се враћа у већ демократску земљу“, подвукао је Педро Адао е Силва у Луси.

„Тхе Импостер” је тренутно изложен у Музеју Пера у историјском центру Истанбула, у ретроспективи посвећеној уметнику – због претходног ангажмана –, а очекује се да ће стићи у Португал након затварања изложбе., 30. априла.

За Ника Вилинга, једног од синова Поле Рего, „част је имати веома важно дело” уметника, произведено у Алберт стрит студију у Лондону, Велика Британија, где аутор живи од 1970-их, интегрисано у колекцију португалске државе.

„У то време моја мајка је радила многа дела у фигуративном стилу критикујући Салазара. Политичка полиција ју је увек посматрала када би долазила у Португал“, рекао је директор, којег је Луса контактирала.

Шеф владе диктатуре је стога тајно приказан као хоботница, „клизаво створење са довољно руку да контролише све аспекте португалског живота”, и, према Вилингу, једно је од ретких дела које је задржало првобитни назив. . .

„Скоро све ове слике су морале бити преименоване, а само неколико људи је знало њихово значење. У страху од хапшења, моја мајка га је сакрила у родитељској кући у Ешторилу“, наводи она.

Тамо је заборављено, а тек касније, деведесетих година прошлог века, током реновирања ентеријера, породицу је изненадило откриће, сакривено у тајном одељку, иза завесе.

На слици је исписан датум 1928, датум када је Салазар добио портфељ државних финансија и други знакови које је сликар оставио на тумачење свакога ко их је приметио: „Ова слика је једна од најкритичнијих, директнијих у вези са исхраном. него што је направила. шездесетих година“, подвукао је син Пауле Рего.

Раније приказан „у многим музејима, част је што се сада налази у Лисабону, у једном од најважнијих музеја у Португалу и у свету“, рекао је Ник Вилинг, који је, осим тога, истакао да „има везе са историја земље“.

„Да сам отишао у Шпанију или Сједињене Америчке Државе, то не би било исто“, прокоментарисао је он, додајући да „помало по мало породица проналази добре ’домове’ за ’лутку‘ мајке“ – као Паула Рего их је назвала -, "у продаји за приступачније вредности, под условом да се радови што више излажу јавности".

На дан смрти Пауле Рего, 8. јуна, у Лондону, председник Републике Марсело Ребело де Соуса, након што је пожалио нестанак сликарке, истакао је значај откупа два уметничка дела коју је извршио Фондација Цалоусте Гулбенкиан („О Ањо“ и „О Банхо Турцо“), тражећи од државе и приватног сектора да допуне ову иницијативу.

У септембру је градска скупштина Кашкаиша открила Луси куповину слике „Изгнанство” (1963), за 240 хиљада евра, и донацију слика „Дан” и „Ноћ” (1954), све од породице. збирка. сликара, за збирку Цаса дас Хисториас Паула Рего, музеј посвећен стваралаштву уметника у овој општини.

СА // ТДИ